Pre 145 godina Srbija je izgubila jednog a dobila drugog velikog Mihaila. U Košutanjaku je 29.maja ubijen srpski knez Mihailo Obrenović, a oko mesec dana ranije, 24. aprila, 6. maja po novom kalendaru, na Savskoj padini, rodio se Mihailo Petrović. Najlepša beogradska ulica, spomenik knezu na konju i Narodno pozoriše podsećaju na nesrećnog srpskog vladara. Na ovog drugog Mihaila podseća kuća na Kosančićevom vencu broj 22, sa tablom na kojoj piše: „U ovoj zgradi živeo je radio i umro Mihailo Petrović Alas 1868-1943 veliki srpski naučnik i matematičar“. Nedaleko je postavljena i bista. Ovaj čovek enciklopedijskih interesovanja i znanja bio je i ribar i muzičar, istraživač i putopisac. Bavljenje ribolovom donelo mu je i zvanično zvanje majstora i postalo sastavni deo imena. Bio je veliki matematičar i profesor Velike škole ali i osnivač muzičkog društva „Suz“ koje su činili inženjeri, činovnici i drugi ljubitelji muzike koji su i svirali. Sam majstor Mika svirao je violinu, čemu ga je naučio Arsa Jovanović “Škembonja”, tanak i suv kao haringa, svirač u dunavskim alaskim kaafanicama. Za 125 groša mesečno i poneko iznošeneo odelo i obuću, dolazio je „Škembonja“ određenih dana i ostajao po celo popodne. Kažu da je bio strog učitelj i da je kasnije dolazio po „penziju“. ali je priznavao da ga je učenik prestigao.
„Suz“ je pravio sjajnu atmosferu tako da su njihova gostovanje u pojedinim kafanama obavezno privlačila goste, popravljala promet a često bila i pravi društveni događaji. Neki od njih, novogodišnje proslave ili slave, zabeležene su u štampi i sećanjima. U članku „Jedan džumbus“ objavljenom u „Politici“ 22. novembra 1911. godine, ostalo je zabeleženo obeležavanja krsne slave društva, svetog Filimona, 5. decembra, u popularnoj kafani „Kolarac“. Tri dana su dva brodića i jedna lađica, cela „Suz“-ova sekcija za ribolov, osam ribara na čelu sa majstorom, na Savi lovili ribu za alasku čorbu. Majstor Mika je u najkritičnijem momentu prizvao u pomoć zaštitnika, sveca, te su jedva uspeli da ulove „soma nad somovima“, ribu tešku 99 kilograma. Ova džinovska riba bila je najpre izložena u barci na sred kafane, a potom završila u čorbi. Veselju su prisustvovale stotine Beograđana, dobar provod, pravi džumbus, garantovale su muzička i ribolovna sekcija duštva „Suz“, jer jednom godišnje je „suzovska“ slava.
Nije sačuvan snimak nastupa muzičkog društva „Suz“, ali jeste priča o njemu. Sačuvana je melodija u prilogu u kojoj dominira zvuk violine, izvodi je ciganski orkestar braće Popaz, gde Dušan Popaz „svira sa braćom i tatkom mu“. Digitalni snimak je sa stare ploče snimljene dvadesetih godina 20.veka, iz specijalnih fondova Narodne biblioteke Srbije . Oni su deo našeg „Beogradskog muzičkog vremeplova“.