Pod nazivom „Srbija raj siromašnog čoveka“ u Londonu se 1897. godine pojavila knjiga Herberta Vivijena, novinara i putopisca, koji je kao specijalni dopisnik „Morninga stara“ i „Dejli ekspresa“ putovao po Evropi, Africi i Balkanu. U Beogradu je boravio 1896. godine u vreme kada se očekivala „istorijska“ poseta crnogorskog kneza Nikole I Petrovića.
Grad je ostavio bolji utisak na gosta nego tokom zime, kada ga je prvi put posetio. Bio je jun, parkovi su bili divni, ulice svetle i čiste, i kako je zabeležio, „opšti utisak bio je udobnost i zadovoljstvo“. Vivijen primećuje kako je Budimpešta koju je prethodno posetio, neuspela imitacija Pariza, a da je Beograd sličan Budimpešti, ali manji čistiji i bolje uređen. Puno je zabeleženih zapažanja tokom boravka o arhitekturi, društvenom životu, običajima i svakodnevnom životu. Citiramo samo dva odlomka iz ove zanimljive knjige koja je korišćena u pripremanju naših programa:
„Kad u Srbiju odete u posetu, odmah se donosi poslužavnik sa jednom ili dvema posudama slatka, jednim sudom za kašičice, iz dva dela (jedan pun a drugi prazan), i izvesnim brojem čaša za vodu. Poslužavnik vam obično prinosi jedna ljupka kći iz kuće, ili, što predstavlja naročitu čast, sama domaćica. Samo u vrlo evropeiziranim kućama poslužiće vas devojka. Od vas se očekuje da uzmete punu kašičicu slatka i popijete gutljaj vode…“
„Spske pesme su, skoro bez izuzetka, pretežno melanholične. Srbin, mnogo više nego Englez, svoje zadovoljstvo pretvara u tugu. Posmatrajte ga kada sluša cigansku muziku-što je njegovo i moje osećanje najvećeg blaženstva-i možete ga videti utonulog u najmračnije dubine neizrecivog očajanja. On pokriva lice rukama, njiše se tamo-amo i, ako je muzika stvarno uzbudljiva, pušta tihu suzu. Tog trenutka on doseže granicu najveće ljudske sreće…“
Kakve je emocije kod Vivijena pobudio Beograd, pokazuje iskreno priznanje, zapisano u knjizi, da je postao žrtva njegovog zavodljivog šarma i da se od njega mora odvojiti sa najvećim bolom. „ Ovo je, napisao je, neko novo osećanje: zaljubiti se u jedan grad.“