Pre 85 godina, tačnije 24.marta 1929.godine iz zgrade Srpske kraljevske akademije u Knez Mihailovoj ulici emitovan je radio program kojim je svečano počeo da radi Radio Beograd.Najpre je gospodin Dušan Cvetković uz pratnju orkestra Stojanović otpevao solo dve narodne pesme „Tri devojke ružu brale“ i „Ječam žnjela Gružanka devojka“.Sledio je monolog gospodina Petra Hristilića „Ravajlo u varoši“.Pa opet solo pevanje uz pratnju oprkestra Stojanović ali jedne dame, gospođice Božane koja je otpevala pet kafanskih pesama završavajući sa „Cojle,Manojle“ Da atmosferu učini još veselijom doprinos je dao „Orkestar srpskih Cigana“ koji je izveo osam pesama, od čega dva kola. Poslednje je odsvirano „Kolo Beogradske omladine“.Da ne pomislite da je program bio sastavljen samo od narodne muzike evo prepisujemo programa koji je išao od 20:00 pod nazivom „Večernji koncert Radio-kvarteta“ i podnaslovom „Biseri iz muzike raznih naroda“.Nepoznati izvođač je na klaviru marke Petrov, kako je posebno naglašeno u programu, najpre izveo „Poziv na igu“ Karla Marije fon Vebera.Sledili su Gan,Grig,Tosti,Krajsler,Brams,Mek Dauel,naš Mokranjac, Grečaninov,Musorgski, i za kraj Šopenova „Poloneza“.Ali tu nije bio kraj večeri jer su pročitani Novinarski izveštaji koje je pripremilo uredništvo „Politike“.Za kraj večeri od 22:00 sata Radio-džaz-orkestar, nije greška upravo tako džaz, izveo je deset numera.Najviše je bilo fokstrota čak šest,dva tanga, i po jedan on-step i boston.Od foktsrota „Dve plavuše“,preko tanga „Ljubim ruku madam“, „Ramone“ do „Nore“.Tako je radio svečano na velika vrata ušao u živote Beograđana.Da li se pevalo i igralo po beogradskim kućama ne znamo ali je svakako bilo veselo.
Te godine prenošena je prva fudbalska utakmica i prva opera.Mnogima je radio bio jedini izvor zabave i informacija. Dana 17.septembra naredne 1930.godine u „Politici“ osvanuo je oglas sa sledećim tekstom:“ UKRAĐEN MI JE veliki RADIO marke AHEMO ko zna nešto o njemu neka javi u Fruškogorska 12. GDE ĆE DOBITI NAGRADU.“ Ne znamo da li je pošteni lopov radio aparata isti odneo u Fruškogorsku, ali možemo zamisliti bol koju je proizveo u porodici koja je ostala bez njega. Pokušajte i vi da zamislite svoj život bez televizora, kompjutera i raznih plejera.