Još za života Tesla je pobuđivao veliko interesovanje javnosti. Tome su u izvesnoj meri doprinele i neke njegove životne navike. Posle njegove smrti misterija je narasla jer je za mnoge ostala tajna šta je skriveno među mnogobrojnim dokumentima i rukopisima u njegovoj zaostavštini koja je iz Amerike preseljena u Beograd, kao i da li su i šta američke tajne službe prethodno iznele iz sobe u hotelu “Njujorker”.
Jedna od tajni vezanih za Teslu je i kako je zvučao njegov glas koji nigde nije zabeležen. Ali oni koji se bave istraživanjem Teslinog života nadaju se da će se negde pojaviti i taj snimak. Baš kao i neka fotografija napravljena tokom njegove jedine posete Beogradu 1892. godine. Veru da je to moguće uliva i neobično razrešenje misterije vezane za jedini slikarski portret za koji je Tesla pozirao, poznat kao “Plavi portret”. Ona je rešena pre nekoliko godina kada je istoričar umetnosti dr Kornelijus Štekner iz „Nordze muzeja“ u Usumu na Severu Nemačke, prilikom obnavljalja muzeja pregledajući muzejski fundus, u jednom portretisanom mušarcu prepoznao Nikolu Teslu. Posle kontakata sa direktorom Muzeja Nikole Tesle odgonetka misterije je bila sve bliža. U Muzeju su znali sve o portretu, imali su i zanimljva dokumenta o njemu, ali portreta nije bilo. Sada je posle toliko godina, iznenada iskrsao.
Portret je načinila slikarka Vilma Ljvov-Parlagi, ekstravagantna princeza mađarskog porekla, u njenom ateljeu u Nju Jorku 1916. godine gde joj je Tesla pozirao. Nastao je pri specijalnom severnom-hladnom svetlu, tako što je jaka svetlost filtrirana kroz plavo staklo. Kako u slikarkinom ateljeu nije bio prirodnog svetla Tesla je, uprkos finansijskoj krizi, finansirao skupu ugradnju takvog svetla koje je slikarima najpogodnije za rad. Novinski natpis koji se pojavio nakon izlaganja portreta u princezonoj rezidenciji vezivao ga je za plavu boju osvetljenja pa je tako i nazvan. Princeza je bila uspešan portretista, ovenčana sa čak dve nagrade na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. Portretisala je mnoge kraljevske glave i značajne ljude, među kojima su bili nemački car Vilhelm II, engleski kralj Edvard VII, srpski kralj Petar I Karađorđević, američki predsednik Teodor Ruzvelt, nemački kancelar Oto fon Bizmark. Ipak je bila prinuđena da 1924. godine svoje slike proda na aukcije. Posle prvog izlaganje portret više nikada nije viđen, činilo se da je jednostavno nestao.
Ali nije, ispostavilo se da je bio među drugim slikama princeze Ljvov-Parlagi, koje je na aukciji kupio njujorški trgovac dijamantima Ludvig Nisen. One su posle njegove smrti dospele u muzejsku zbirku, smeštenu u kući podignutu kao njegova zdužbina u rodnom mestu. Prvi put posle više od 90 godina portret je bio izložen u „Nordze muzeju“ na proleće 2009. godine na izložbi ’’Mit, moć i princeza slikar’’. Sada jedna kopija krasi i zid Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Da li će i kada, biti rešene druge misterije vezane za Teslu na to niko ne može da da tačan odgovor, nestrpljenju kada je u pitanju bavljenje životom i delom velikog naučnika nema mesta.