BEOGRADSKI ZADUZBINARI

Zadužbina je srpska reč koja se prvobitno izgovarala zadušje, što je značilo za dušu. Ova pojava, koja se oslanja na srpsku srednjovekovnu tradiciju, svoje zlatno doba imala je krajem 19. i početkom 20. veka. Povest o zadužbinarima, je više od priče o, po Beogradu rasutim zdanjima na čijim su fasadama visoko postavljena njihova imena ponegde i biste, i mnoštvu onih bez ikakvih oznaka Nije to ni samo priča o njihovom velikom imetku ostavljenom u humanitarne, milosrdne, obrazovne svrhe. Ovo je priča o njima i nama, o brizi i nemaru, o dobroj nameri i pohlepi, o trajanju i prolaznosti. U dvoipočasovnoj šetnji od Savamale do Uzun Mirkove, govoriće se o samo nekima od njih: Luki Ćeloviću, Persidi i Risti Milenkoviću, Simi Andrijeviću Igumanovu, Đoki Vlajkoviću, Vlajku Kaleniću, Kapetan Miši Nastasijeviću, Nikoli Spasiću, Nikoli i Evgeniji Kiki i Iliji Milosavljević Kolaracu.
Program će biti realizovan u septembru i oktobru