Na zgradi Depoa u Bulevaru kralja Aleksandra broj 66 spomen ploča podseća da je odatle 14. oktobra 1892. godine krenuo prvi tramvaj sa konjskom vučom. U vreme kada je Beograd imao samo 40.000 stanovnika i bio znatno manji, mogli ste ili pešačiti ili koristite otvorene ili zatvorene fijakere. Proći će čitava decenija pre nego što na beogradske ulice stigne prvi automobil.
U Beogradu je te godine bilo puno gostiju. Jedan od njih bio je i Nikola Tesla elektro-tehničar iz Pešte, kako je zabeleženo 1. juna po novom kalendaru, u knjizi gostiju u gostionici prve kategorije „Imperijal“ u ulici Vase Čarapića. Osim njega bilo je u Beograd i puno francuskih državljana koji su radili na beogradskoj varoškoj železnici kako je tada nazivan tramvaj. U Beograd je nekako u to vreme stigao još jedan Francuz, ali sasvim drugim povodom. Alber Male istoričar došao je na poziv namesništva da mladom kralju Aleksandru Obrenović bude profesor istorije diplomatije. O svojim aktivnosti u Beogradu vodio je dnevnik i uredno izveštavao svoju vladu o prilikama na dvoru i u prestonici.
O svečanom otvaranju tramvajske pruge u svom dnevniku Male je nekom greškom pod četvrtak 13. oktobar zabeležio: „U 11 sati otvaranje i blagoslov pruge od strane mitropolita Mihaila, sa dvojicom vladika i brojnim sveštenicima obučenim u bogate odežde na vizantijski način; mitropolit sa papskom krunom koja se blešti od dragulja. Postavka je veoma jednostavna: na Terazijama pored pruge jedan kuhinjski sto pokriven belim stolnjakom; velika žuta voštanica-još i večeras gori u predvorju kompanije-kadionica, krst. Sve se to dešava ispod dva velika drveta, radoznala gomila gura se kao i svugde, a na rastojanju je drže ni malo grubi a ipak uvažavani policajci…i nekoliko žandarma. Seljaci u poluistočnjačkoj odeći izdigli se na postolja polupostavljenih električnih svetiljki, što predstavlja neobičnu i simboličnu sliku…A na ulici rulja juriša na tramvaje: klinci, svaki sa po dva marjaša za vožnju-za njih će ova igra sigurno biti jedna od najlepših u životu-gaze jedan preko drugog na papučici, kaskaju oko kola, vešaju se iza platforme. I kako je ljudski rod uvek isti, pa oni što su naišli na zlatnu žicu ne dozvoljavaju drugima da priđu, tako i oni koji su uspeli da se popnu u čudesno vozilo sami postaju čuvari ulaza i, naoružani štapovima, sprečavaju svoje manje srećne drugove da se provozaju novim izumom makar za tren. Odrasli i sami radoznalo posmatraju. Oni gledaju s ivice trotoara, pa se gurkaju laktovima: „Hajde, penji se!“ I Panurgijeve ovce kreću jedna za drugom u Srbiji kao i u Francuskoj.“
Prvi tramvaj vozio je na liniji od Slavije do Kalemegdanskog parka. Kao i mnoge druge fotografije tog vremana i ovu, na kojoj se vide otvorena tramvajska kola ispred Kalemegdanskog parka, napravio je advokat Marko Stojanović.