Beogradske varoške železnice

admin — Sat, 18 May 2013 16:34:50 +0000

Na zgradi Depoa u Bulevaru kralja Aleksandra broj 66 spomen ploča podseća da je odatle 14. oktobra 1892. godine krenuo prvi tramvaj sa konjskom vučom. U vreme kada je Beograd imao samo 40.000 stanovnika i bio znatno manji, mogli ste ili pešačiti ili koristite otvorene ili zatvorene fijakere. Proći će čitava decenija pre nego što na beogradske ulice stigne prvi automobil.
U Beogradu je te godine bilo puno gostiju. Jedan od njih bio je i Nikola Tesla elektro-tehničar iz Pešte, kako je zabeleženo 1. juna po novom kalendaru, u knjizi gostiju u gostionici prve kategorije „Imperijal“ u ulici Vase Čarapića. Osim njega bilo je u Beograd i puno francuskih državljana koji su radili na beogradskoj varoškoj železnici kako je tada nazivan tramvaj. U Beograd je nekako u to vreme stigao još jedan Francuz, ali sasvim drugim povodom. Alber Male istoričar došao je na poziv namesništva da mladom kralju Aleksandru Obrenović bude profesor istorije diplomatije. O svojim aktivnosti u Beogradu vodio je dnevnik i uredno izveštavao svoju vladu o prilikama na dvoru i u prestonici.
O svečanom otvaranju tramvajske pruge u svom dnevniku Male je nekom greškom pod četvrtak 13. oktobar zabeležio: „U 11 sati otvaranje i blagoslov pruge od strane mitropolita Mihaila, sa dvojicom vladika i brojnim sveštenicima obučenim u bogate odežde na vizantijski način; mitropolit sa papskom krunom koja se blešti od dragulja. Postavka je veoma jednostavna: na Terazijama pored pruge jedan kuhinjski sto pokriven belim stolnjakom; velika žuta voštanica-još i večeras gori u predvorju kompanije-kadionica, krst. Sve se to dešava ispod dva velika drveta, radoznala gomila gura se kao i svugde, a na rastojanju je drže ni malo grubi a ipak uvažavani policajci…i nekoliko žandarma. Seljaci u poluistočnjačkoj odeći izdigli se na postolja polupostavljenih električnih svetiljki, što predstavlja neobičnu i simboličnu sliku…A na ulici rulja juriša na tramvaje: klinci, svaki sa po dva marjaša za vožnju-za njih će ova igra sigurno biti jedna od najlepših u životu-gaze jedan preko drugog na papučici, kaskaju oko kola, vešaju se iza platforme. I kako je ljudski rod uvek isti, pa oni što su naišli na zlatnu žicu ne dozvoljavaju drugima da priđu, tako i oni koji su uspeli da se popnu u čudesno vozilo sami postaju čuvari ulaza i, naoružani štapovima, sprečavaju svoje manje srećne drugove da se provozaju novim izumom makar za tren. Odrasli i sami radoznalo posmatraju. Oni gledaju s ivice trotoara, pa se gurkaju laktovima: „Hajde, penji se!“ I Panurgijeve ovce kreću jedna za drugom u Srbiji kao i u Francuskoj.“
Prvi tramvaj vozio je na liniji od Slavije do Kalemegdanskog parka. Kao i mnoge druge fotografije tog vremana i ovu, na kojoj se vide otvorena tramvajska kola ispred Kalemegdanskog parka, napravio je advokat Marko Stojanović.

Misterija zvana Tesla

admin — Sun, 07 Apr 2013 20:34:32 +0000

Još za života Tesla je pobuđivao veliko interesovanje javnosti. Tome su u izvesnoj meri doprinele i neke njegove životne navike. Posle njegove smrti misterija je narasla jer je za mnoge ostala tajna šta je skriveno među mnogobrojnim dokumentima i rukopisima u njegovoj zaostavštini koja je iz Amerike preseljena u Beograd, kao i da li su i šta američke tajne službe prethodno iznele iz sobe u hotelu “Njujorker”.

Jedna od tajni vezanih za Teslu je i kako je zvučao njegov glas koji nigde nije zabeležen. Ali oni koji se bave istraživanjem Teslinog života nadaju se da će se negde pojaviti i taj snimak. Baš kao i neka fotografija napravljena tokom njegove jedine posete Beogradu 1892. godine. Veru da je to moguće uliva i neobično razrešenje misterije vezane za jedini slikarski portret za koji je Tesla pozirao, poznat kao “Plavi portret”. Ona je rešena pre nekoliko godina kada je istoričar umetnosti dr Kornelijus Štekner iz „Nordze muzeja“ u Usumu na Severu Nemačke, prilikom obnavljalja muzeja pregledajući muzejski fundus, u jednom portretisanom mušarcu prepoznao Nikolu Teslu. Posle kontakata sa direktorom Muzeja Nikole Tesle odgonetka misterije je bila sve bliža. U Muzeju su znali sve o portretu, imali su i zanimljva dokumenta o njemu, ali portreta nije bilo. Sada je posle toliko godina, iznenada iskrsao.

Portret je načinila slikarka Vilma Ljvov-Parlagi, ekstravagantna princeza mađarskog porekla, u njenom ateljeu u Nju Jorku 1916. godine gde joj je Tesla pozirao. Nastao je pri specijalnom severnom-hladnom svetlu, tako što je jaka svetlost filtrirana kroz plavo staklo. Kako u slikarkinom ateljeu nije bio prirodnog svetla Tesla je, uprkos finansijskoj krizi, finansirao skupu ugradnju takvog svetla koje je slikarima najpogodnije za rad. Novinski natpis koji se pojavio nakon izlaganja portreta u princezonoj rezidenciji vezivao ga je za plavu boju osvetljenja pa je tako i nazvan. Princeza je bila uspešan portretista, ovenčana sa čak dve nagrade na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. Portretisala je mnoge kraljevske glave i značajne ljude, među kojima su bili nemački car Vilhelm II, engleski kralj Edvard VII, srpski kralj Petar I Karađorđević, američki predsednik Teodor Ruzvelt, nemački kancelar Oto fon Bizmark. Ipak je bila prinuđena da 1924. godine svoje slike proda na aukcije. Posle prvog izlaganje portret više nikada nije viđen, činilo se da je jednostavno nestao.

Ali nije, ispostavilo se da je bio među drugim slikama princeze Ljvov-Parlagi, koje je na aukciji kupio njujorški trgovac dijamantima Ludvig Nisen. One su posle njegove smrti dospele u muzejsku zbirku, smeštenu u kući podignutu kao njegova zdužbina u rodnom mestu. Prvi put posle više od 90 godina portret je bio izložen u „Nordze muzeju“ na proleće 2009. godine na izložbi ’’Mit, moć i princeza slikar’’. Sada jedna kopija krasi i zid Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Da li će i kada, biti rešene druge misterije vezane za Teslu na to niko ne može da da tačan odgovor, nestrpljenju kada je u pitanju bavljenje životom i delom velikog naučnika nema mesta.

Beogradske šetnje » Nikola TeslaBeogradske šetnje

Beogradske varoške železnice

Misterija zvana Tesla